Koliko srca ima hobotnica

Hobotnice su fascinantni stanovnici mora, koji vekovima podstiču ljudsku maštu. Među najzanimljivijim pitanjima o ovim inteligentnim glavonošcima svakako je, koliko srca ima hobotnica. Odgovor mnoge iznenađuje: Hobotnica ima čak tri srca.

Ova neobična anatomska karakteristika samo je jedna od mnogih, koja hobotnice svrstava među najneobičnija stvorenja u morskim dubinama.

Zašto hobotnica treba tri srca

Pitanje, koliko srca ima hobotnica, navodi nas na razmišljanje zašto ova životinja uopšte treba tri srca. Odgovor leži u evolutivnoj adaptaciji životu u moru. Hobotnice imaju plavu krv, koja sadrži hemocijanin umesto hemoglobina, koji se nalazi kod ljudi. Hemocijanin je manje efikasan u prenosu kiseonika od hemoglobina, zbog čega hobotnica treba dodatna srca za efikasnu opskrbu kiseonikom.

Tri srca omogućavaju hobotnici preživljavanje u različitim morskim okruženjima, uključujući duboke vode, gde je manje kiseonika. Ova adaptacija ključna je za njihov opstanak i uspeh kao vrste. Bez ovog efikasnog sistema, hobotnice bi teško mogle održati svoj aktivan način života i izvanrednu inteligenciju.

Dodatna srca takođe su odgovor na fizičke zahteve tela hobotnice. Sa osam krakova, koji su puni mišića i trebaju stalnu opskrbu kiseonikom, jedno srce teško bi moglo obezbediti dovoljno energije za sve delove tela.

Tri srca zajedno čine snažan kardiovaskularni sistem, koji hobotnici omogućava brze pokrete, lov na plen i izbegavanje predatora.

Naučnici su utvrdili da je ovaj kardiovaskularni sistem rezultat miliona godina evolucije i predstavlja optimalno rešenje za život u morskom okruženju. Hobotnice su nastale pre otprilike 296 miliona godina i od tada su se razvile u izuzetno prilagodljive životinje.

Krvožilni sistem hobotnice

Krvožilni sistem hobotnice usko je povezan sa koliko srca ima hobotnica i kako to utiče na njenu opštu fiziologiju. Krv hobotnice sadrži hemocijanin, jedinjenje bakra koje krvi daje plavičastu boju kada je zasićena kiseonikom. To je u suprotnosti sa crvenim hemoglobinom koji se nalazi u krvi sisara.

Hobotnica poseduje zatvoreni krvožilni sistem, što znači da krv uvek ostaje unutar krvnih sudova i srca. To je slično sistemu koji mi ljudi imamo, iako postoje značajne razlike u strukturi i funkciji.

Krv hobotnice cirkuliše kroz složenu mrežu krvnih sudova koje dopiru do svih delova njenog tela, uključujući i najudaljenije delove njenih osam krakova.

Zanimljivo je da krv hobotnice nije tako efikasna u transportu kiseonika kao naša, zbog čega hobotnica to mora da kompenzuje sa tri srca i višim krvnim pritiskom. To joj omogućava preživljavanje u okruženjima sa različitim koncentracijama kiseonika, od plitkih obalnih voda do dubokih morskih kanjona.

Krvožilni sistem hobotnice takođe je izuzetno prilagodljiv. Kada hobotnica menja boju ili teksturu svoje kože, što čini radi kamuflaže ili komunikacije, menja se protok krvi u koži, što omogućava te brze transformacije.

Inteligencija i krvožilni sistem hobotnice

Veza između broja srca hobotnice i njene inteligencije možda na prvi pogled nije očigledna, iako je izuzetno važna.

Njen složeni nervni sistem zahteva stalnu i pouzdanu opskrbu kiseonikom, koju obezbeđuju tri srca.

Mozak hobotnice podeljen je na nekoliko centara, koji se nalaze i u glavi i u kracima. Ovaj decentralizovani nervni sistem zahteva efikasnu opskrbu kiseonikom, što hobotnici omogućava rešavanje složenih problema, učenje iz iskustva pa čak i korišćenje alata.

Naučnici su otkrili da hobotnice mogu prepoznati pojedine ljude, rešavati lavirinte i otvarati zatvorene posude kako bi došle do hrane. Ove kognitivne sposobnosti zahtevaju puno energije i kiseonika, koje obezbeđuje njihov jedinstveni krvožilni sistem sa tri srca.

Rezultati istraživanja pokazuju da je evolucija triju srca kod hobotnica možda doprinela razvoju njihove inteligencije, budući da im je omogućila razvoj i održavanje većeg i složenijeg mozga nego što bi to bilo moguće sa manje efikasnim krvožilnim sistemom.