Kako se plaća godišnji odmor

Kako se plaća godišnji odmor, je pitanje koje zanima mnoge zaposlene u Sloveniji. Radno pravo u našoj zemlji jasno definiše prava zaposlenih u vezi sa plaćanjem godišnjeg odmora.

Zakon o radnim odnosima (ZDR-1) je osnovni pravni dokument koji reguliše ovu oblast. U članu 166. ovog zakona je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu plate za zakonom utvrđene praznike i neradne dane, na koje bi inače morao da radi.

<img class=“size-large alignleft“ style=“float: left;margin: 0 15px 10px 0;max-width: 400px;height: auto“ src=“https://5ka.si/wp-content/uploads/2025/05/aiag-677c9d-78e79d09-1747030510-g68ffc0ac269eb96bde4b44e82ffa945bbafc58ba4df7c354b0104b189a718ab74585c547d088341defe0cd2babde2bdad711e2ee815

Obračun plaćanja praznika

Kako se praznik plaća u praksi? Plaćanje praznika se obračunava na osnovu prosečne mesečne zarade zaposlenog u poslednja tri meseca. To znači da se zarade iz poslednja tri meseca sabiraju i dele sa brojem sati koje je zaposleni radio u tom periodu. Tako se dobija satnica, koja se zatim množi sa brojem sati koje bi zaposleni radio na praznik, da taj dan nije bio neradan.

Za zaposlene sa mesečnom platom, obračun je nešto jednostavniji, jer njihova zarada ostaje ista, kao da su radili sve radne dane u mesecu, uključujući i praznike. To znači da zaposleni za mesec u kojem se nalazi praznik, prima punu zaradu, iako na praznik nije radio.

Prilikom obračuna plaćanja praznika, moraju se uzeti u obzir i eventualni dodaci koje zaposleni prima. Ovi dodaci ulaze u osnovicu za obračun plaćanja, ako su trajni, tj. ako ih zaposleni redovno prima. U takve dodatke spadaju dodatak za minuli rad, dodatak za posebne uslove rada i slično.

Plaćanje praznika ne sme biti niže od minimalne zarade, što znači da poslodavac mora zaposlenom isplatiti najmanje minimalnu zaradu, ukoliko bi obračunato plaćanje bilo niže od zakonski propisane minimalne zarade.

Posebnosti plaćanja za rad na praznike

Ako zaposleni radi na praznik, ima pravo na dodatak za rad na praznik. Ovaj dodatak iznosi najmanje 100% satnice zaposlenog, što znači da zaposleni za rad na praznik dobija dvostruku platu.

Tačan procenat dodatka može biti određen kolektivnim ugovorom ili internim pravilnikom poslodavca.

Za zaposlene koji rade u smenama ili turnusima, važe posebna pravila. Ako njihovo radno vreme pada na praznik, imaju pravo na dodatak za rad na praznik.

Međutim, ako praznik pada na njihov slobodan dan prema radnom rasporedu, nemaju pravo na naknadu plate za taj dan, jer ga ne bi radili ni bez praznika.

Posebnost je i studentski rad na praznike. Studenti koji rade preko studentskog servisa nemaju pravo na naknadu plate za praznike kada ne rade.

Međutim, ako rade na praznik, imaju pravo na dodatak za rad na praznik, koji je određen cenovnikom studentskog servisa.

Samostalni preduzetnici i zanatlije podležu drugačijim pravilima kada je reč o plaćanju praznika. Budući da sami sebi isplaćuju platu, nemaju pravo na naknadu plate za praznike. Međutim, mogu sebi isplatiti premiju ili dodatak za rad na praznik, ako tog dana rade.

Prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih

Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu za praznike, ako bi zaposleni tog dana inače morao da radi. Ova obaveza važi nezavisno od finansijske situacije preduzeća ili drugih okolnosti. Neisplata naknade za praznike predstavlja kršenje Zakona o radu.

Zaposleni ima pravo na uvid u obračun zarade, iz koje mora biti vidljivo kako je obračunata naknada za praznike. Ako zaposleni smatra da naknada nije ispravno obračunata, ima pravo da zahteva objašnjenje od poslodavca i, po potrebi, ostvari svoja prava putem nadležnih institucija.

Inspekcija rada nadzire poštovanje Zakona o radu, uključujući odredbe o naknadi za praznike. Zaposleni mogu prijaviti prekršaje Inspekciji, koja poslodavcu može izreći novčanu kaznu ako se utvrdi prekršaj.

Visina novčane kazne zavisi od veličine preduzeća i težine prekršaja.

U slučaju spora u vezi sa naknadom za praznike, zaposleni i poslodavac mogu pokušati da reše spor pregovorima ili medijacijom. Ako to nije moguće, zaposleni može ostvariti svoja prava pred radnim sudom.

Rok za podnošenje tužbe iznosi pet godina od dana kada je naknada trebalo da bude isplaćena.

Praktični saveti za zaposlene i poslodavce

Za zaposlene je važno da poznaju svoja prava u vezi sa plaćanjem godišnjeg odmora. Preporučljivo je proveriti odredbe kolektivnog ugovora koji važi za njihovu delatnost, jer on može sadržati povoljnije odredbe od zakona.

Takođe je korisno čuvati platne listiće iz kojih je vidljivo kako je naknada za godišnji odmor obračunata.

Poslodavci moraju voditi računa o pravilnom obračunu naknade za godišnji odmor. Preporučljivo je jasno definisati pravila o plaćanju godišnjeg odmora u internim pravilnicima preduzeća. Time se mogu izbeći mogući sporovi sa zaposlenima i kršenja radnog prava.

Dakle, način na koji se plaća godišnji odmor zavisi od više faktora, uključujući vrstu zaposlenja, kolektivni ugovor i interne propise poslodavca. Važno je da i zaposleni i poslodavci poznaju svoja prava i obaveze i da ih dosledno poštuju. Samo tako se može obezbediti pravedna naknada za godišnji odmor i doprineti boljim radnim odnosima.

U slučaju nejasnoća u vezi sa plaćanjem godišnjeg odmora, može se potražiti stručna pomoć; sindikati, advokati specijalizovani za radno pravo i savetovališta za pravna pitanja nude korisne savete i podršku u ostvarivanju prava zaposlenih. Korisne informacije se takođe mogu naći na veb stranicama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Inspekcije rada.