Kako se plaća praznik

Kako se plaća praznik, pitanje je koje zanima mnoge radnike u Sloveniji. Radno pravo u našoj državi jasno definiše prava radnika u vezi sa plaćanjem praznika.

Zakon o radnim odnosima (ZDR-1) osnovni je pravni akt koji uređuje ovu oblast. U članu 166. ovog zakona propisano je da radnik ima pravo na naknadu zarade za zakonom određene praznike i neradne dane za koje bi inače morao da radi.

Zakon o praznicima i neradnim danima u Republici Sloveniji određuje koji su dani u Sloveniji priznati kao praznici. To uključuje državne praznike poput Dana samostalnosti i jedinstva (26. decembra), Dana državnosti (25. juna), Prešernovog dana (8. februara) i druge. Pored toga, zakonom su određeni i neradni dani, poput Nove godine, Uskršnjeg ponedeljka, Praznika rada, Božića i drugih.

Kolektivni ugovori često sadrže dodatne odredbe o plaćanju praznika. Ovi ugovori, koji se zaključuju između poslodavaca i sindikata, mogu propisati povoljnije uslove za radnike od onih koje propisuje zakon. Radnici moraju poznavati ne samo zakonske odredbe, već i odredbe kolektivnog ugovora koji se primenjuje na njihovu delatnost.

Obračun naknade za praznik

Kako se praznik plaća u praksi? Naknada za praznik obračunava se na osnovu prosečne mesečne zarade radnika u poslednja tri meseca. To znači da se sabiraju zarade iz poslednja tri meseca i dele sa brojem sati koje je radnik odradio u tom periodu. Iz toga proizlazi satnica koja se zatim množi sa brojem sati koje bi radnik odradio na praznik, da taj dan nije bio neradni dan.

Za radnike sa mesečnom zaradom izračun je nešto jednostavniji, budući da njihova zarada ostaje ista kao da su radili sve radne dane u mesecu, uključujući i praznike. To znači da radnik za mesec sa praznikom prima punu zaradu, iako na praznik nije radio.

Pri obračunu naknade za praznik moraju se uzeti u obzir i eventualni dodaci koje radnik prima. Ti dodaci ulaze u osnovicu za obračun naknade ako su trajni, odnosno ako ih radnik redovno prima. U takve dodatke spadaju dodatak za radni staž, dodatak za posebne uslove rada i slično.

Naknada za praznik ne sme biti niža od minimalne zarade, što znači da, ako bi obračunata naknada bila niža od zakonski propisane minimalne zarade, poslodavac radniku mora isplatiti najmanje minimalnu zaradu.

Specifičnosti plaćanja praznika

Ako radnik radi na praznik, ima pravo na dodatak za rad na praznik. Taj dodatak iznosi najmanje 100% satnice radnika, što znači da radnik za rad na praznik dobija dvostruku platu.

Tačan procenat dodatka može biti određen kolektivnim ugovorom ili internim pravilnikom poslodavca.

Za radnike koji rade u smenama ili turnusima, važe posebna pravila. Ako im radno vreme pada na praznik, imaju pravo na dodatak za rad na praznik.

Međutim, ako praznik pada na njihov slobodan dan prema rasporedu rada, nemaju pravo na naknadu plate za taj dan, jer ga ne bi radili ni bez praznika.

Studentski rad na praznike takođe je specifičnost. Studenti koji rade preko studentskog servisa nemaju pravo na naknadu plate za praznike na koje ne rade.

Međutim, ako rade na praznik, imaju pravo na dodatak za rad na praznik, koji je određen cenovnikom studentskog servisa.

Samostalni preduzetnici i zanatlije suočavaju se sa drugačijim pravilima kod plaćanja praznika. Budući da sami sebi isplaćuju platu, nemaju pravo na naknadu plate za praznike. Međutim, mogu sebi isplatiti premiju ili dodatak za rad na praznike, ako tog dana rade.

Prava i obaveze poslodavaca i radnika

Poslodavac je dužan radniku isplatiti naknadu za praznik, ako bi radnik tog dana inače morao da radi. Ova obaveza važi nezavisno od finansijskog stanja preduzeća ili drugim okolnostima. Neisplata naknade za praznik predstavlja kršenje radnog prava.

Radnik ima pravo uvida u platnu listu, iz koje mora biti vidljivo kako je izračunata naknada za praznik. Ako radnik smatra da naknada nije ispravno izračunata, ima pravo zatražiti objašnjenje od poslodavca te po potrebi ostvariti svoja prava putem nadležnih institucija.

Inspekcija rada nadzire poštovanje radnog prava, uključujući odredbe o naknadi za praznik. Radnici mogu prijaviti kršenja Inspekciji, koja poslodavcu može izreći novčanu kaznu ako se utvrdi kršenje.

Visina novčane kazne zavisi od veličine preduzeća i težini kršenja.

Ako dođe do spora u vezi sa naknadom za praznik, radnici i poslodavci mogu pokušati spor rešiti pregovorima ili medijacijom. Ako to nije moguće, radnik može ostvariti svoja prava pred radnim sudom.

Rok za podnošenje tužbe je pet godina od dana kada je naknada trebalo da bude isplaćena.

Praktični saveti za radnike i poslodavce

Za radnike je važno poznavati svoja prava vezana za plaćanje godišnjeg odmora. Preporučljivo je proveriti odredbe kolektivnog ugovora primenjivog na njihovu delatnost, jer on može sadržati povoljnije odredbe od zakona.

Takođe je korisno čuvati platne liste iz kojih je vidljivo kako je naknada za godišnji odmor izračunata.

Poslodavci moraju paziti na ispravan izračun naknada za godišnji odmor. Preporučljivo je jasno definisati pravila o plaćanju godišnjeg odmora u internim pravilnicima preduzeća. Time se mogu izbeći mogući sporovi sa radnicima i kršenja radnog prava.

Kako se godišnji odmor plaća, dakle, zavisi od više faktora, uključujući vrstu zaposlenja, kolektivni ugovor i interne propise poslodavca. Važno je da i radnici i poslodavci poznaju i dosledno poštuju svoja prava i obaveze. Samo tako možemo osigurati pravednu naknadu za godišnji odmor i doprineti boljim radnim odnosima.

U slučaju nejasnoća vezanih za plaćanje godišnjeg odmora, može se potražiti stručna pomoć; sindikati, advokati specijalizovani za radno pravo i savetovališta za pravnu pomoć nude korisne savete i podršku pri ostvarivanju radničkih prava. Korisne informacije mogu se pronaći i na veb stranicama Ministarstva rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike te Inspektorata rada.