Kako pun mesec utiče na ljude?

Pun mesec je oduvek bio predmet fascinacije, mitova i legendi. Ovaj sjajni nebeski fenomen, koji se javlja otprilike svakih 29,5 dana, kada je Mesec u savršenoj opoziciji sa Suncem, je tokom ljudske istorije izazvao razna verovanja i teorije. Mnogi ljudi tvrde da tokom faze punog meseca osećaju promene u svom blagostanju, snu, pa čak i ponašanju. Ali, kako pun mesec utiče na ljude zapravo?

Jesu li to naučno dokazani efekti ili jednostavno mit koji se prenosi s generacije na generaciju?

Istorijska perspektiva uticaja punog meseca

Veza između punog meseca i ljudskog ponašanja seže duboko u prošlost. Već su stari Grci verovali da Mesec utiče na ljudsku psihu. Pojam „lunatik“ (lud) potiče od latinske reči „luna“, što ukazuje na istorijsku povezanost između Meseca i mentalnog zdravlja.

U srednjem veku lekari su često planirali tretmane prema mesečevim fazama, uvereni da Mesec utiče na telesne tečnosti. Hipokrat, otac moderne medicine, napisao je da „nijedna bolest ne nastaje bez Meseca“.

Ta su se uverenja održala vekovima i u mnogim kulturama.

Tradicionalna znanja širom sveta, od evropskih preko azijskih do afričkih kultura, sadrže naznake o tome kako pun mesec utiče na ljude. U slovenačkoj narodnoj tradiciji nalaze se brojne poslovice i običaji vezani za Mesec, koji ukazuju na njegov navodni uticaj na ljudsko blagostanje i zdravlje.

Zanimljivo je primetiti da su neki poljoprivredni kalendari i danas prilagođeni mesečevim fazama, što ukazuje na trajan uticaj tih uverenja na naš svakodnevni život.

Fiziološki mehanizmi mogućih uticaja

Ako pun mesec zaista utiče na ljude, mora postojati fiziološki mehanizam koji to objašnjava. Najčešće spominjana teorija odnosi se na gravitacioni uticaj Meseca.

Mesec uzrokuje plimu i oseku u okeanima svojom gravitacionom privlačnošću. S obzirom da se ljudsko telo sastoji od oko 60 % vode, neki pretpostavljaju da bi Mesec mogao imati slične efekte na tečnosti u našem telu. Međutim, naučnici ističu da je gravitacioni uticaj Meseca na pojedinca zanemarljiv u poređenju sa gravitacionim uticajem obližnjih objekata.

Druga teorija odnosi se na svetlost punog meseca. Pre izuma veštačke rasvete, pun mesec je davao značajno noćno svetlo, što je moglo uticati na obrasce spavanja i aktivnosti ljudi.

S obzirom da većina ljudi danas živi u okruženjima sa veštačkom rasvetom, ovaj bi efekat trebalo da bude manje izražen.

Neki istraživači takođe proučavaju mogućnost da Mesec utiče na elektromagnetno polje Zemlje, što bi se moglo odraziti na ljudsku fiziologiju. Međutim, za ovu teoriju trenutno nema čvrstih dokaza.