Istorija pomeranja sata
Pomeranje sata ima zanimljivu istoriju koja seže u rano 20. vek. Ideja je nastala kao način uštede energije tokom Prvog svetskog rata. Nemačka je bila prva zemlja koja je uvela pomeranje sata 1916. godine, a druge evropske zemlje, uključujući i one čiji teritorij danas pripada Sloveniji, brzo su sledile.
Nakon završetka rata mnoge su zemlje napustile ovu praksu; pomeranje sata ponovo je uvedeno tokom Drugog svetskog rata i energetske krize sedamdesetih godina. U Jugoslaviji je pomeranje sata uvedeno 1983. godine, a Slovenija je nastavila sa tom praksom i nakon nezavisnosti.
Evropska unija je 1996. godine standardizovala datume za pomeranje sata u svim državama članicama kako bi olakšala poslovanje i međunarodni promet. Od tada se u Sloveniji i drugim zemljama EU-a, kada se sat pomera, to određuje prema jedinstvenom sistemu.
Zanimljivo je primetiti da su neke zemlje širom sveta, poput Rusije, Turske i većine afričkih zemalja, napustile pomeranje sata i održavaju jedinstveno vreme tokom cele godine.
Uticaj pomeranja sata na zdravlje i raspoloženje
Pomeranje sata može imati različite efekte na naše zdravlje i raspoloženje, uglavnom zbog poremećaja našeg cirkadijalnog ritma – unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše cikluse spavanja i budnosti.
Pomeranje u proleće, kada gubimo sat sna, problematičnije je za mnoge ljude, jer se u danima nakon prolećnog pomeranja sata beleži porast srčanih udara, saobraćajnih nesreća i nesreća na radu. Ljudi se često osećaju umorno, razdražljivo i imaju poteškoća sa koncentracijom.
Pomeranje u jesen obično je manje problematično, jer možemo spavati sat vremena duže, iako rana tama kod osetljivih osoba može uzrokovati sezonski afektivni poremećaj (SAD), koji se očituje kao depresija, nedostatak energije i povećan apetit.
Za lakšu adaptaciju na pomeranje sata, stručnjaci preporučuju postepeno prilagođavanje ritma spavanja i budnosti nekoliko dana pre zvaničnog pomeranja, održavanje redovne fizičke aktivnosti i izlaganje dnevnom svetlu, posebno ujutru.
