Kada je Sveti Martin?

Sveti Martin je važan praznik u slovenačkom kulturnom i verskom kalendaru, koji se slavi u novembru. Kada je Sveti Martin? Ovaj praznik uvek slavimo u nedelju koja je najbliža 11. novembru, kada Sveti Martin Turski slavi svoj imendan. To je praznik koji je usko povezan sa završetkom jesenjih poljoprivrednih radova, završetkom berbe grožđa i početkom nove vinogradarske godine.

Istorija Svetog Martina

Sveti Martin ima duboke korene u evropskoj tradiciji. Sveti Martin iz Tura, po kome je praznik nazvan, živeo je u 4. veku i smatra se jednim od najpopularnijih svetaca Evrope.

Rođen je oko 316. godine u rimskoj provinciji Panoniji, u današnjoj Mađarskoj. Pre nego što je postao biskup u Turu, u Francuskoj, bio je rimski vojnik.

Najpoznatija legenda o Svetom Martinu govori kako je jednog hladnog zimskog dana svoj vojnički plašt presekao mačem i polovinu dao promrzlom prosjaku. Ovaj čin milosrđa postao je simbol njegove dobrote i nesebičnosti, zbog čega se i danas poštuje.

U Sloveniji Sveti Martin zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Kada je Martinje, uvek je bilo ključno pitanje za vinogradare, jer je ovo vreme označavalo prelazak mošta u vino. Prema narodnoj tradiciji, na Martinje se mošt pretvara u vino, što je nakon napornog rada u vinogradima bio razlog za slavlje i radost.

Tradicije i običaji za Svetog Martina

Martinje je bogato tradicijama i običajima koji se razlikuju od regiona do regiona. U Sloveniji je najpoznatiji običaj „krštenje mošta“, pri kojem se mošt simbolično pretvara u vino. Ovaj ritual često vodi vinski biskup, koji recituje šaljive litanije i blagosilja novo vino.

Na martinskom stolu ne smeju nedostajati pečena guska ili patka, praćena mlincima (testeninama) i crvenim kupusom. Ova tradicija potiče iz legende da su guske izdale Svetog Martina kada se krio od ljudi koji su ga hteli imenovati za biskupa.

Kao „kazna“ za izdaju, guske se na Martinje nalaze na jelovniku.

U mnogim slovenačkim mestima održavaju se i posebne mise posvećene Svetom Martinu. Nakon mise sledi gozba sa novim vinom i tradicionalnim jelima. U vinskim regionima kao što su Štajerska, Dolenjska i Primorska, martinske proslave su posebno živahne i dobro posećene.

Martinje ima veliki značaj za turističku ponudu u Sloveniji. Brojni vinari i turistički objekti u ovo vreme otvaraju svoja vrata posetiocima, koji mogu probati novo vino i uživati u tradicionalnim jelima. Martinske proslave su tako postale važan deo slovenačkog enogastronomskog turizma.

Regionalne razlike u proslavi Svetog Martina

Iako se Sveti Martin slavi širom Slovenije, postoje zanimljive regionalne razlike u običajima i tradicijama. U Štajerskoj, gde je vinogradarstvo posebno razvijeno, proslave Svetog Martina su veoma živahne i dobro organizovane. Gradovi poput Maribora, Ptuja i Ljutomera organizuju velike javne manifestacije sa kulturnim programima, degustacijama vina i tradicionalnom hranom.

U Primorskoj, gde je klima blaža, Sveti Martin poprima nešto drugačiji karakter. Tamo je veći naglasak na mladim vinima poput Terana, Refoška i Malvazije. Proslave Svetog Martina u Primorskoj su često povezane i sa festivalom maslinovog ulja, jer je to vreme kada počinje berba maslina.

U Dolenjskoj i Beloj krajini Sveti Martin je povezan sa Cvičekom, karakterističnim laganim crvenim vinom iz tog regiona. Tamo su proslave Svetog Martina često manje i intimnije, često organizovane u Zidanicama, tradicionalnim vinskim podrumima.

U Prekmurju, gde je uticaj mađarske kulture jači, Sveti Martin zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Tamo je Sveti Martin takođe povezan sa završetkom poljoprivrednih radova i početkom zimskog perioda.

Tradicionalna jela za Svetog Martina u Prekmurju su, pored pečene guske, takođe Bujta repa i Dödole.

Moderne proslave Svetog Martina

Danas se proslava Svetog Martina donekle promenila, ali zadržava svoje suštinske elemente. Kada je Sveti Martin, to više nije važno samo za poljoprivrednike i vinare, već za sve koji cene slovenačko kulturno nasleđe, kao i dobru hranu i vino.

Mnogi slovenački gradovi organizuju javne proslave Svetog Martina sa bogatim kulturnim programom koji uključuje nastupe folklornih grupa, koncerte i razne radionice. Ljubljana, Maribor, Ptuj, Novo mesto i drugi veći gradovi imaju posebne događaje tokom Martinja, koji privlače domaće i strane posetioce.

Poljoprivredna gazdinstva i vinarije u ovo vreme nude specijalne degustacione menije i organizuju vođene ture kroz vinograde i vinske podrume. Ovo je odlična prilika da se upoznate sa slovenačkom vinskom kulturom i tradicijom.

Takođe je zanimljivo primetiti da su proslave Svetog Martina sve više povezane sa svesti o odgovornoj konzumaciji alkohola. Mnogi organizatori Martinjskih proslava naglašavaju važnost umerenosti i nude alternativne mogućnosti prevoza za posetioce.